O pisanju i ljubavi prema toj umetnosti

Da, pisanje jeste umetnost, ali i mnogo više od toga. Pisanje je materijalizacija, ili makar pokušaj materijalizacije, onoga što osećamo i svega onoga što želimo a ne možemo da kažemo. Međutim, nije umetnost sve što napišemo niti je to nužno svrha svega što napišemo.

Pišem od svoje devete godine. Sve je počelo jednom, naizgled bezazlenom, deskriptivnom pesmom. Pesmom o jeseni. Jednostavno je počelo. Bez ikakvog napora i bez tuđeg pritiska. Tada nisam ni slutila da će to biti jedna od moje dve kasnije velike ljubavi. Dakle, počela sam da pišem te kratke, dečije pesme i to doživljavala kao sasvim normalnu stvar koja je sastavni deo mene. Uživala sam u pohvalama koje su te pesme privlačile, čini mi se kao magnet, ali nisam uviđala značaj svega toga. Onda sam počela namenski da pišem. Bio je to period kada sam te zadatke izvršavala brzo i dobro, ali bez mnogo razmišljanja, jer sam, verovatno, bila suviše mala da bih razmišljala o tome šta ja, zapravo, radim. Pisala sam neprekidno i bila ponosna na ono što napišem. Pohvale nisu izostale, ali, vremenom, rezultati jesu. Nije bilo više nagrada i prvih, drugih, trećih mesta na takmičenjima. Prestala sam da verujem u to što pišem.

A onda…Onda sam počela da se ponosim onim ko stvara. Onda sam počela da se ponosim sobom. Prestala sam da verujem u to što pišem, ali sam počela da verujem u sebe. Počela sam da gradim sebe i da radim na sebi. Zavolela sam način na koji pišem. Shvatila sam da nikakva nagrada ne može da zameni ljubav prema pisanju i život koji udahnem svakom svom stihu. Sve je postajalo ozbiljnije i sve sam se manje obazirala na činjenicu da ljudi, izgleda, ne primećuju moj rad. Prihvatila sam to. I bilo mi je lakše.

Međutim, onda je nekoliko bliskih ljudi pročitalo moje radove. Bio je to novi period u mom stvaralaštvu, kada sam shvatila da će neko uvek ceniti ono što radim i da mi mnogo više znači direktna kritika, nego neko osvojeno mesto. To vreme je sa sobom donelo pregršt lepih komentara koji su me ubedili da ipak postoji razlog zašto radim to što radim. Ja to volim. I to mi nikad niko neće oduzeti. Te pesme su deo mene, deo koji ću uvek nositi sa sobom i na koji slobodno mogu da budem, potajno ili naglas, ponosna. A sve te pohvale koje sam dobijala od dragih ljudi značile su, i dalje znače, mnogo. Predstavljaju neizostavne pratilje pesama.

Vremenom sam pokušala da pišem i prozu, ali se iznova vraćala stihu; trčala ka njemu i bacala mu se u beskrajni zagrljaj. Proza je, ipak, bila i ostala književna vrsta namenjena mom dnevniku, stoga nikada nije bila manje važna u čitavoj ovoj priči. Uporedo me je pratila sa poezijom i uvek bila tu negde.

Počela sam da studiram. Zapostavila poeziju, zapostavila vođenje dnevnika i zapostavila bilo kakav vid zapisivanja svojih misli… I to je bilo nešto najgore što sam u tom trenutku sebi mogla da priredim. U trenutku prilagođavanja na novi život i započinjanja jednog ogromnog poglavlja, ja sam na stranu stavila deo sebe, tako da je samo jedan deo mene ostao da se navikava, da delimično istražuje i živi novi život. Ta polovina je svakako bila nedovoljna. I to nisam bila ja. Neizbežnost ili nešto drugo – ne znam, ali počela sam ponovo da pišem. Da li ste nekada pomislili ili osetili kao da nastavljate svoj život, kao da počinjete da živite ponovo ili kao da se vraćate u život? Ja jesam. I to je bio taj trenutak. Trenutak koji je trajao nekoliko nedelja ili meseci…Više nije važno. Zavolela sam taj trenutak.

Shvatila sam da postoji tako mnogo stvari koje treba zapisati, opisati i upisati. Toliko običnih stvari koje doživljavam na poseban način. Toliko momenata koje želim da zaustavim i toliko sreće, jer znam da imam moć da učinim da vreme, makar na papiru i među redovima, stane. Toliko ljubavi prema pisanju koju želim da delim sa drugima.

Tako se rodila misao o pisanju bloga. Naravno, bilo je tu dodatnih podupirača i okidača. Ali ono što je sigurno jeste da je pisanje bloga idealan način da izrazim ono što želim i da se bavim onim što volim – pisanjem, koje je moja prva velika ljubav i put ka otkrivanju sebe.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s