O mojoj velikoj ljubavi – jezicima

Koliko ste puta razmišljali o tome šta je ono što vas pokreće? Uglavnom je u pitanju ljubav prema nečemu. Ali prema čemu? To je teško pitanje na koje moramo da tražimo odgovor ukoliko ga nismo već našli. Zašto? Važno je da znamo od čega smo sazdani.

Ja sam neko ko nije imao mnogo izbora pri upisu fakulteta. Znala sam da je jedino što bih mogla i volela da učim – jezik. Naravno, postoji bezbroj stvari koje me interesuju i mnogo toga što nema veze sa jezicima, a što bih, svakako, želela da naučim. Ali jezici su ono što sam želela više od svega i ono što volim. Volim razlike. Volim osobenosti. Volim kulture i njihovu složenost. Volim da istražujem ono o čemu znam malo ili ništa. Volim da pustim da nove i drugačije stvari učine da ih volim. Da im se vraćam. Volim da pustim da me neki jezik privuče na taj neki novi i meni nepoznati način. Volim da verujem u ono što upoznam i nađem. Da verujem u jezike i u njihovo beskrajno bogatstvo koje pokazuju onog trenutka kada shvatiš da možeš da uzmeš bilo koji deo njih i pripojiš ga sebi. Da verujem u njihovu snagu da nas uzmu pod svoje. U njihovu pristupačnost svima, a opet, i u njihovo strpljenje, kada se sakriju i čekaju da ih nađemo i prepoznamo sami.

afb16db38aec88b6a497e4580fa3b8ee--second-language-spanish-language

Svaki jezik je jedan mali svet koji ne možemo da vidimo dok ne zatvorimo oči. Ne možemo da osetimo njegovu snagu dok ne zaronimo do dubina istorije. Ne možemo da ga razumemo dok ga ne volimo, koliko god razumeli reči. Reči su nešto poput površine jezika. Samo jedan deo; nikako zanemarljiv, ali i dalje samo deo jezika. Iza svake reči postoji priča, kratka istorija. Svaka ta priča ima korene u vanjezičnim pričama, što, priznaćete, savršeno spaja jezik i sve ono što, naizlged, nema nikakve veze sa jezikom. Zapravo je u pitanju jedna neraskidiva veza, jedna konvencija koja se odigrala u dalekoj prošlosti. I ostala do danas, postoji nenametljivo. Previše nenametljivo ako mene pitate.

Dakle, jezik je jezik i još mnogo toga. Ukratko, fenomen. Nešto čime se lingvisti bave decenijama i nešto čime se ljudi bave od onog trenutka kada su postali svesni svog postojanja i počeli da istražuju.

 

3964d2bd207e8bd11e30bfcbc33574a3

Ja sam odlučila da želim da razumem jezike. Ono što jedan jezik može da probudi u mojoj lingvističkoj svesti nezamenljivo je, neobjašnjivo i posebno. Možda čar leži upravo u tome što se ta osećanja ne mogu opisati i objasniti. To je nešto kao duende. Moj duende.

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s