Kako sam zavolela Afriku?

Ljubav prema čitavom ovom kontinentu je, zapravo, ležala u meni oduvek, samo je čekala da bude otkrivena. Ne, nisam imala priliku da putujem i upoznam Afriku izbliza, ali sam u tome uspela izdaleka.

Kako?

Na Fakultetu sam se susretala sa mnogim jezicima koji nama nisu bliski, sa jezicima iz drugih porodica, sa onim ugroženim itd. Ali jedan je posebno privukao moju pažnju (što inače, priznajem, nije teško). Tek što sam napustila zgradu Fakulteta napravila sam podsetnik na telefonu (mada nije bilo neophodno), ne mogavši da sakrijem oduševljenje koje je ovladalo mnome nakon nenadanog susreta sa tim jezikom. Čim sam stigla i sela za svoj sto, počela sam da pretražujem internet upisujući jednu reč – svahili. Rezultati su bili brojni i nakon osnovnih podataka o samom jeziku, naišla sam na jezičke radionice koje se odvijaju u okviru Muzeja afričke umetnosti ( http://www.museumofafricanart.org/sr/swahili-jezi%C4%8Dke-radionice.html ), a za koje sam se prijavila bez razmišljanja. Ni u jednom trenutku se nisam pokajala, jer mi kurs pruža jedinstveno iskustvo da u Beogradu upoznam jedan dalek jezik, tako lep i potpuno drugačiji od jezika koje sam do tada učila.

Nakon nekoliko časova upoznavanja kulture kroz jezik, počela sam da istražujem i da shvatam da svahili nije samo jedan od gotovo 2000 jezika koji se govore u Africi (a da biste imali malo bolji uvid u to koliko je to jezika, reći ću vam da se u Evropi govori manje od 100 jezika, od kojih najveći broj pripada istoj porodici – indoevropskoj, dok su u Africi zastupljene četiri velike porodice jezika, odnosno mnogo manjih porodica), već mnogo više od jezika. Svahili doživljavam kao nit koja spaja, kao priču koju sam jezik priča onima koji žele da slušaju, kao nepresušni izvor informacija za nekoga ko želi da ga istražuje, kao muziku i umetnost.

Ali svahili je samo jedan od stepenika na mom izmišljenom putovanju do Afrike. A onda je Afrika odlučila da dođe do mene.

Početkom jula održan je Afro festival na kome sam učestvovala i sa kojeg sam ponela mnogo lepih utisaka. To je manifestacija koja se održava jednom godišnje i okuplja sve zaljubljenike u Afriku ili određene zemlje, i sve one koji žele da saznaju nešto novo i prisustvuju jednom posebnom događaju koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Traje tri dana i ima bogat program u okviru kojeg svako može da pronađe nešto za sebe, dođe i uživa u muzici koju nema prilike da čuje na svakom ćošku, proba specijalitet zemlje koju želi da poseti ili jednostavno provede opuštajući dan u dvorištu Muzeja.

Naravno, pored svega toga, samostalni rad je nezaobilazan i nešto što pruža dodatno zadovoljstvo, nešto što dopušta drugačiji pristup svemu i to na način koji mi odaberemo. Ono što meni pričinjava izuzetno zadovoljstvo jeste činjenica da, koliko god saznavala, uvek će postojati nešto u vezi sa Afrikom što još nisam otkrila i nešto što će tek objasniti prethodna saznanja. Koliko god učila svahili, uvek će postojati nešto što će me oduševiti još više. Uvek će postojati jezik za koji ne znam. Uvek će postojati priča koju nisam čula, a koja će učiniti da se u kontinent prepun ljubavi još više zaljubim.

I tako sam ja zavolela Afriku. Ljudi obično otputuju i na putovanju se zaljube u mesta, gradove, puteve, ljude, kulture. Ja volim da verujem da sam privilegovani budući putnik, koga je Afrika želela da poseti i dođe sama do njega putevima koji nemaju putokaze i objašnjenja; putevima koji spajaju van prostora. Volim da verujem da je došla do mene kako bih ja došla do nje.

I verovaću u to. Izdaleka.

40847c79f72115ef2abe6599523c299a--africa-tattoos-where-the-heart-is

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s