Magija portugalskog jezika

Na samom jugozapadu Evrope i na samom zapadu Iberijskog poluostrva nalazi se Portugal, čije granice Španija ljubomorno udaljava od najbližih suseda i od ostatka Evrope, čiju polovinu teritorije štiti sa jedne strane, deleći tu dužnost sa Atlantikom, koji čuva drugu stranu. Budući da se čitava kultura Portugala nama čini dalekom, takav je i jezik ove zemlje – nama nedovoljno poznat, dalek…

Pre nego što sam počela da učim jezik, nisam imala uvid u to kakva se kultura krije iza portugalskog. Znala sam da je u pitanju romanski jezik koji se razvio iz vulgarnog latinskog i znala sam da je srodan španskom jeziku. Ali nisam znala kako i koliko srodan španskom. A onda je za mene počelo jedno od najuzbudljivijih putovanja…

 

portugues.jpg

 

Portugalski je jezik koji je na svaki način udaljen od nas. Nedovoljno se zna i o samoj zemlji, što je dovoljno da i jezik ostane u senci. Dovoljno da jedan evropski jezik za nas bude egzotičan.

Portugalski, zapravo, ne nalikuje ni jednom drugom jeziku. Koliko god bio neolatinski i koliko god bio u neminovnom dodiru sa španskim jezikom, portugalski će za mene ostati izdvojen, poseban, drugačiji… Zašto? Kada čujete evropsku varijantu portugalskog (o kojoj i pišem) ne zvuči kao jezik blizak španskom, a ono romansko u njemu je teško uhvatljivo na prvo slušanje. Izgovor je ono što ga čini specifičnim, kao što je slučaj i sa svim drugim jezicima, samo je u pitanju stepen naviknutosti na njih. Kao što sam već spomenula, portugalski nije jezik na koji su naviknuti ljudi našeg podneblja. To je jedna činjenica koja ga izdvaja. Druga je, po mom mišljenju, činjenica da je to jezik koji ne ostavlja ravnodušnim. Mene ne ostavlja ravnodušnom. Svaki put kada slušam ili pričam – svaki put je novo iskustvo koje nosi emocije sa sobom. Da, portugalski je jako emotivan jezik. Nosi sa sobom talase koji uzdrmaju onoga ko govori. Donosi zvuk sa druge strane kontinetna i magiju okeana, magiju koju ne može da deli sa ostalim jezicima Evrope i sveta uopšte. Ne zato što ne želi, već zato što je to nemoguće. Spojiti nešto tako drugačije od svega što postoji sa svim onim što – postoji.

Meni je portugalski pružio mnogo toga – jedno nesvakidašnje iskustvo, jedan sasvim novi svet sa toliko lepota da ih je nemoguće sve odjednom istražiti, jedno novo nebo… Portugalski je jezik koji me je šarmirao. Daleki jezik ljubavi koji mi je sada i više nego blizu, koji mi je približio sve svoje čari i koji ne prestaje da šarmira. Oduševljava, ali samo ako pažljivo slušamo; poput školjke koju prislonimo na uvo i osluškujemo talase. Oduševljava, ali samo ako želimo da budemo oduševljeni. Nenametljiv i skroman, pušta da ga otkrijemo sami, da ga zavolimo. A kada jednom njegova magija dospe do nas, ne napušta nas.

U mom slučaju je upravo tako. Zavolela sam zvuk i zavolela sam reči, zavolela jezik o kome sam pre nekoliko godina mogla samo da slušam; jezik koji kao da je krojen po mojoj meri; jezik koji kao da postoji baš za mene.

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Magija portugalskog jezika

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s